Водената Вила од Лепенски Вир

Една од најдоброто сочуваните мезолитско-неолитски населби на која популацијата живеела со седелечки начин на живот е Лепенски Вир на Дунав во Србија. Со изградбата на браната кај Ѓердапската клисура, во 1965 година започнува едно од најголемите ископувања во тогашна Југославија. Во тој момент никој од истражувачите, на чело со академикот Драгослав Срејовиќ, воопшто и не помислувал дека недојдија како што е Ѓердапската клисура во минатото била една од најсложените и најблескавите култури во светската праисторија.

Оваа плански изградена населба вклучува импозантни остатоци на архитектура и монументални скулптури од камен. Куќите во внатрешноста на населбата се трапезоидни, со големина од 5 до 30 м2, со ѕидови од плитар кои веројатно бидле прекриени со кожа. Внатре во населбата било конструирано огниште, т.е. издолжена јама оградена со блокови од песочник. Во некои од куќите биле закопани умрените, а карактеристични склуптури направени од облутоци од песочник, претставуваат човек-риба. Во продолжение го пренесувам оригиналниот напис за склуптурата именувана како Водена Вила преку кој Политикин забавник се обидува да ги открие тајните на склуптурите кои се наоѓаат во збирката на Народниот музеј во Белград.

Настала је одавно, у време старијег неолита, а још је неописиво љупка. Живела је на Дунаву, на месту названом Лепенски вир, у Ђердапској клисури, а сад је у Збирци одељења за археологију.

Лепенски вир је најстарији траг данашњих европских метропола и уметничко средиште каменог доба. То је детаљно уређена насеобина, зашто не рећи – град, са средишњим тргом од кога су се улице пружале ка Дунаву, и купастим кућама истог облика а различитих величина, с највећом у средишту. Око њихових огњишта, кућних светилишта, нађене су велике скулптуре од камена, од џиновских облутака из Дунава. Приказивале су божанства, камене идоле становника Лепенског вира, њихово виђење „смисла живота и устројства света”, како је протумачио професор Драгослав Срејовић који је открио Лепенски вир. Наиме, облутак који је налик великом прајајету из кога су рођена сва жива бића, тадашњи вајар претварао је у риболика бића – од којих је, знамо, настао човек – затим у човека и у животиње које је ловио, у рибу и јелена.

Водена вила једна је од 330 скулптура чије је откриће изненадило свет и променило дотадашња знања о историји човека. Мала је, нема ни 40 центиметара. Нађена је ван кућног огњишта, ван светилишта. Да ли случајно или намерно није била тамо где су смештане остале, не вреди ни претпостављати. Лепа је и женствена, права вила. Дуж лица и риболиког тела спушта се густа коса у плетеницама прошараним низовима украса у облику рибље кости. Та таласаста фризура чини је посебном и прелепом, правом правцатом вилом.